Под секстингом се означава слање сексуално експлицитних фотографија или порука сексуалног садржаја другој особи електронским путем. Битно је нагласити да се може радити и о добровољној активности особе, лишеној одређене принуде, пријетње, изнуде, али се неријетко секстинг реализује и са лажних профила или уз помоћ лажног представљања, суптилне комуникације и интеракције, завођењем… Наравно, секстинг само по себи није инкриминишуће понашање (уколико није инициран пријетњом, изнудом, уцјеном и сличним недозвољеним активностима), међутим, има тенденцију да особу учини жртвом.
Секстинг, као негативна активност, може да се реализује као самостална активност, међутим, релативно често представља садржај других криминалних активности, а поготово електронског вршњачког насиља. Наиме, посебан аспект електронског вршњачког насиља везан је за постављање сексуално инкриминишућих и понижавајућих фотографија, видео-снимака или другог садржаја на профилу. Све чешће се дешава да се на украдени профил поставља садржај који дискредитује саму особу на коју се профил односи, док други учесници нису упознати са чињеницом да је профил компромитован.
Најчешће се краду профили женских особа, и то од стране бивших момака (или бивших пријатеља) који знају корисничко име и лозинку, те на тај начин желе да напакосте кориснику профила. Ово је један од подлијих, али и чешћих начина чињења (нематеријалне) штете другом, најчешће (бившим) дјевојкама. Поред крађе већ креираног профила, односно успостављања контроле над њим, те постављањем сексуално компромитујућих фотографија и садржаја на тако украден профил, могуће је да се и креира профил са именом и презименом особе која се жели дискредитовати (поготово уколико она нема профил на друштвеној мрежи), те да се потом на профил постављају компромитујуће фотографије и садржај.
Порнографски садржај којим се жели дискредитовати жртва могуће је поставити и на прави профил особе која га поставља, без обзира на то да ли су на постављеним фотографијама, снимцима или на другом материјалу налази само особа која се дискредитује или и друге особе (па и особа која поставља порнографски материјал), а то ће се поготово радити када бивши (анонимни) момци желе да нанесу штету бившим (познатим) дјевојкама, из одређених разлога, а посједују компромитујући материјал.
ЗАКОН
Кривични законик Републике Српске је нешто јаснији када је ријеч о неовлаштеном креирању садржаја о неком лицу, него када се ради о неовлаштеном промету.
Неовлаштено креирање фотографског, филмског или другог снимка неког лица или његових просторија без његове сагласности, повређујући тиме посебно његову приватност, или предаја таквог снимка или показивање трећем лицу или на други начин омогућавање да се с њим упозна представљају радње кривичног дјела неовлашћено фотографисање прописано чланом 156 Кривичног закона Републике Српске. Из описа наведеног кривичног дјела проистиче да фотографисање дјетета без његове сагласности и одобрења и постављање такве фотографије на друштвене мреже или креирање профила са профилном или насловном фотографијом фотографисаног лица (што представља запосједање идентитета као облик компромитације идентитета) чини радњу овог кривичног дјела. Међутим, није довољно само фотографисање и постављање тако креиране фотографије у окружење друштвених мрежа, већ је неопходно и да је тако креираном фотографијом, односно начином представљања фотографије лица, а индиректно и његовог дигиталног идентитета нарушена приватност тог лица, што је свакако фактичко питање. Такође, треба знати да је приватност лица нарушена и самим постављањем фотографије у оквиру интернет окружења, уколико он нема профил на друштвеним мрежама, нема креиран дигитални идентитет и не жели, односно одлучно се супротставља властитој егзистенцији на друштвеним мрежама кроз било какво помињање њега самог. Иако су обе активности инкриминисане, битно је диференцирати осумњиченог који је фотографисао лице и осумњиченог који је такву фотографију прослиједио даље (на друштвене мреже или коришћењем друштвених мрежа). Неопходно је рећи да се пажљивим читањем инкриминације овог кривичног дјела може закључити да преузимање туђих фотографија и неовлашћено манипулисање са њима (укључујући и оно којим се нарушава туђа приватност) не представља радњу овог кривичног дјела, већ евентуално неког другог кривичног дјела. Поставља се питање да ли ова инкриминација обухвата и случајеве гдје је жртва дала пристанак (сагласност) за креирање снимка или фотографије, а потом се креирани снимци или фотографије на одређени начин злоупотријебе (нпр. постављањем на друштвене мреже, иако су саме фотографије или снимци недолични и компромитујући за жртву). С обзиром на то да постоји сагласност (за креирање тог снимка), не би се могло говорити о овом кривичном дјелу, без обзира на то што се повређује њена приватност, већ евентуално о неком другом кривичном дјелу. Наравно, под сагласношћу се подразумијева да је особа дала свјесни и вољни пристанак за креирање фотографије или снимка, односно уколико пристанак није био свјесан и вољан (уколико је лице било алкохолизирано, под утицајем опојних дрога) постојаће ово кривично дјело.
Иако је компромитацију и јавно објављивање фотографије на друштвеним мрежама, као што је већ наведено, могуће подвести и под кривично дјело неовлашћено фотографисање, ипак се кривично дјело повреда приватности дјетета чини као конкретнија инкриминација јавног објављивања дјечије фотографије. Међутим, није довољно да се дјечија фотографија само објави на друштвеној мрежи, те да се на тај начин омогући увид већем броју лица, већ су неопходна још минимално два кумулативно испуњена услова. Први се односи на то да се фотографија објави мимо правила, док се други односи на то што би објава фотографије требало да изазове узнемиреност код дјетета или га изложи порузи вршњака или других лица или да му се угрози сигурност. Када је у питању формулација да се фотографија објави „мимо правила“, то би се, када је у питању објављивање фотографија у окружењу друштвених мрежа, могло посматрати кроз правила приватности и друга правила коришћења друштвених мрежа од стране корисника интернета. Надаље, само објављивање фотографије, да би постојало ово кривично дјело почињено на друштвеним мрежама, треба да изазове стање узнемирености или да се дијете изложи порузи вршњака или других лица или да се на неки други начин угрози сигурност дјетета. Из тога је видљиво да сама компромитација дјечије фотографије крађом и јавним објављивањем на друштвеним мрежама неће представљати елементе овог кривичног дјела, већ евентуално кривичног дјела неовлашћено фотографисање (наравно, уколико су испуњени и други елементи).
